Велес Перић (1924-1991)

Пит’о сам хоћеш у моју собу,
на слатку пробу,
у овом добу,
сличном бобу,
— који бесомучно јури низбрдицом.
А кад је дошла било је друкчије.
— Био сам с хладном лепотицом,
коју нисам могао
да привијем.

Рек’о сам немој,
немој да се скинеш!
Хоћу да синеш,
хоћу да гориш,
хоћу да волиш,
— до Сунца да узлетиш,
до звезда да се винеш!
Рек’о сам немој,
немој да се скинеш!