Перони

Александра Батинић (1993)

Данас стојим на перону,
аветињске возове чекам
а у њима, шта буде.

Рабош бразда своје резе
док љубим у образ Јуде
што размештају душе
од дана до дана,
држећи кључеве Аркáна.

Сутра ћу седети
у долини ватре
са краљевима Еуфрата,
посматраћу само игру
анђела од стакла
занесених прекрајањем
прексутрашњег дана.

Прекосутра, на води и хлебу,
спустићу поглед на пала крила,
његовом никад осветљеном небу
попрсканим сферама просутог мастила,
и ући у несећање јучерашњег света
од сутра непознатог овој јави
и сести крај пожара мога сна
у коме кад-кад зацврчи месо
(кондуктер носи прибор за јело),
и јешћу, пити из ангелских путира
не знајући где ми је тело.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *