Милисав Крсмановић (1948-2003)

У каменој соби одар сив
положено тело вечни сан

плач загушен песмом
у већи прераста

бројчаник срчаног сата
у месту на челу стоји

померају га целивачи
и зраци проседи

радују се ожиљци камени
за гомилу биће богатији

у кућу ће израсти
све давне чари

и твој неки део биће
дивно одмаралиште птића

невиђен димњак
и олук радости

тако ћеш живети вечно
у малтеру ил биљу