Звезда прве вечери Новосадског фестивала књиге био је Радоман Кањевац новинар, песник и аутор најпознатијих песама групе Галија.

Каква је публика на НОФЕК-у?

– Видим да је публика образована. Имао сам дилему какве песме да читам и какав избор да направим: да ли да читам песме које воле људи који иначе читају поезију, или песме за људе који су дошли на фестивал. По реакцији публике сам видео да им се допадају озбиљније песме. У публици су били људи који иначе читају и воле поезију.

Сарађивали сте са Драшком Ређепом који је био рецензент Ваше књиге. Шта Вас још веже за Нови Сад?

– У Новом Саду сам био безброј пута и у њему имам много пријатеља. Нови Сад има неку породичну блискост и ритуале које ми немамо. Драшко Ређеп је такође био један од мојих пријатеља, једна сасвим необична личност. Са њим нико није могао да се пореди. Био је један од ретких који је умео да се обрадује када види да је неко нешто добро написао и писао је и о старијим и млађим од себе. Сматрам да је Нови Сад, као и српска књижевност, много изгубила његовом смрћу.

Многи знају, али подсетићу да сте за групу Галија написали неке од њихових највећих хитова: Додирни ме, На твојим уснама, Скадарска… Испричајте нам како је настала нека од ових песма.

– Интересантно је то што људи мисле да су ове песме написане једној жени, међутим, истина је да су оне компилација више жене у једној песми. Више стане жена у једну песму него песама у једну жену (смех). О свакој песми коју сте споменули могао бих да напишем есеј о томе како је настала… Рецимо, у другој строфи песме Старе трубе су ми фалили стихови након Старе трубе кад затрубе/кад се течност долије. Отишао сам у Сјеницу у моју стару кућу. Кухиња има прозорчић кроз који стално видим Голију. Погледавши кроз прозор сам се сетио да се Голија римује са речју долије.

Какво је стање у рок музици данас и које бендове бисте издвојили? С друге стране, какво је у поезији и да ли препоручујете неке младе ауторе?

– Издвојио бих два бенда. Један се зове Лету штуке, а други Артан лили. Он је млађи. Кад је реч о младим песницима, ми сваке године организујемо фестивал у Књажевцу и ове године смо дали награду једној девојци која се зове Сара Јовановић. Постоји цела генерација младих песника у Београду која је добра, рецимо Маша Сеничић, Aна Марија Грбић. Оне пишу мало директнију поезију.

Дуго сте на књижевној сцени и иза себе имате неколико збирки поезије. Занима ме коју бисте збирку и песму издвојли и због чега?

– Људи највише памте моју поему Mислим да не знаш с ким имаш посла мала. Од свих својих књига издвојио бих Као рука низ врат контрабаса која стварно има добрих песама, поему Mислим да не знаш с ким имаш посла мала коју иначе људи највише памте и Човек у сенци. Све остало је мање-више. (смех)

(Разговор водила Марија Бјелица)