Ovo veče

Božidar Šujica (1936)

Ovo veče od belog kostura neke ptice
Od crnih kovaka mog tela
Od tigrovskih koža
I zvučnih koža voda
Ovo veče sa svojom zbirkom
Mirisa i pomama
I mojim ljiljanima nespokoja
Ovo veče dovlači svoj top
Mlečnim putem Putem zarđalog meseca
Putem zvuka Putem kojim dolaze
Šume i odlaze mrtvi
Ovo veče dovlači svoj top
Mlečnim Putem zarđalog meseca
Postoje kontinenti čiji su
Urođenici kradljivci mog sna
Ovo veče budi jedno drugo veče
Budi svoj budni san
U porodici crnih opsenara
U bašti zlatnih noćuraka
Koji imaju tu moć
Da se bude
Kao da se nisu probudili

Ovo veče je nemogući brod
Na kojem sam ja prikovan za vesla
Sa zmajevima od mesečine
I sa dva mora koja robuju
U jednoj zlatnoj lubanji
Ovo veče ruši mi krvotok
Tu lepu sliku Kandinskog
Koja počinje godišnjim dobom
Koje traje koliko traje
Ovo veče
Odavde do izgnanstva
Ovo veče peva na kiši
Glasom ptice
Koju sam ja izmislio
U slavu svog očaja
U slavu svoje nade
I koja nije baš prava ptica
Više je slična muzici
I virovima u vazduhu
I koja naseljava predele
Izrasle iz mog čula sluha

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *