Детињство (13)

Оскар Давичо (1909-1989)

Одједном,
као кад отвориш прозор,
улетела је у мене ласта једне девојчице,
као кад дигнеш завесу
полила ме светлост у сукњици
одједном…
Ја јој нисам видео лице
а тако сам је много
тако сам заволео
одједном
кике
њених прстију на клавиру коме је криво
да ми се чинило
да сви дечаци света премиру,
да сви дечаци
од благости,
у мене, реке, увиру
и да ми после
из ока
чисти и меки
мали дечаци
извиру.

*

Да јој се свидим и жељан ње
желео сам да будем све,
гусар да будем
и кочијаш,
да будем цар
и добошар,
да будем јак,
јачи од тате
и тучем све рекорде,
да има
чим да се занима
кад воли
првака света,
да јој се тетке горде
што са мном по дворишту шета
и да јој сем мене,
воде и хлеба,
нико живи
нико мртви,
чак ни колач
не затреба.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *