Интервју са Николом Илићем

На овогодишњем НОФЕК-у, публици се представио и писац Никола Илић.

Ви сте ове године објавили Вашу прву књигу „Праскозорје“. Како је књига добила име?

Књига је добила име, такорећи, мојом самом инспирацијом да напишем роман. Главни лик је Марко који има 28 година. „Праскозорје“ је добило име тако што је то била симболика у његовом животу, прелазак са неке мрачне стране његовог живота ка светлости. Тако да она представља његов излазак из животних проблема и животних недаћа које су му биле наметнуте.

Како је сама књига почела да се развија као концепт?

Пошто сам иначе библиотекар, седећи у библиотеци доста сам размишљао како да дођем до нечега што би код људи изазвало осећај спознаје. Пошто ми у библиотеку долазе различити профили људи који траже различите књиге, дошао сам до закључка, пошто имам довољно инспирације и времена, да напишем причу у којој би се они сами пронашли. Тако да ми је мотив највише био та универзална емоција коју људи осете када читају роман.

Како функционише Ваш процес писања?

Спонтано, у суштини. Немам одређено време писања. Умем да пишем и дању и ноћу. Све је ствар инспирације.

У Вашој књизи бавите се мотивом Среће. Како бисте Ви описали срећу?

Описао бих је како сам је описао и у самом роману.
Јер, заиста, срећу не можемо дефинисати, можемо само да је откривамо део по део. Мада, има доста људи који срећу не препознају.

Како човек може да нађе срећу у данашњем свету?

Веома тешко. Главни лик из овога романа је Марко који има 28 година. То је период када је човек већ одрастао и самосталан. То је човек који је живео у заблуди претходних неколико година и онда, када се једном пробудио и дошао себи, схватио је да мора пронаћи пут ка светлости, ка праскозорју. Тако да, сама срећа не може бити дефинисана. У свакоме од нас лежи искра коју морамо постепено откривати. Јесте кратка, али треба да остане запамћена и да служи као звезда водиља кроз живот.

Који су Ваши планови за будућа дела?

Што се тиче будућих дела, ја већ радим на другом роману који ће бити везан за нашу историју, како историју српског народа, тако и историју грчког народа. Ми смо доста повезани народи још од Првог светског рата па надаље. Други роман ће бити потпуна супротност првом роману, чисто да истражим и друге жанрове. Биће један више авантуристички роман, који ће дати смисао нашој прошлости, смисао људима, смисао братском односу између Срба и Грка. Представљаће једно историјско чињенично стање о томе шта се дешавало у одређеном временском периоду везаном за Први светски рат. Биће проткан и љубавним причама, везан и за породицу и традицију, али све ће бити повезано тим историјским концептом.

Шта бисте препоручили младим писцима?

Младим писцима бих препоручио, пре свега, да пронађу нешто у чему су заиста добри. Доста младих писаца експериментише, почну да пишу песме, па се после пребаце на прозу. Сматрам да производ треба да изађе тек након неког одређеног искуства писања. Ја сам са 33 године написао свој први роман, са петнаест година сам почео да пишем поезију. Треба да слушају себе, али наравно са дозом искуства која је неопходна да би у нечему били препознатљиви.

(Разговор водио: Милош Ђурић)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *