Буди мене миран

Рајко Петров Ного (1945)

Онај гроб у житу гдје лежи дјед раде
Ко у својој кући на сеоском гробљу
Чекао је худо божије чељаде
Да га упокоји када му позобљу

Црни коњаници и врани гаврани
Сву од мјесечине зобницу ведрине
Црн завој смијеха и божур на рани
Носимо во вјеки сви ми преко дрине

Буди мене миран Снаго Подаништва
Згрануо си оне ноћи невеселе
Испране шафране и јечам у класу

– Ако сам то што сам Зрно Стида Ништа
Нека нам се гробља у небеса селе
Јутро плавог сљеза о бетон се сасу

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *