Киша

Миља Митровић (1994)

Пала је киша
И С рече: гле, како је глупа!
Чуј глупа,
зар је глупо кад неко или нешто
ради најбоље што зна?
Чуј глупа,
а тамо негде спречила сушу
ил’ освежила дан!
Чуј глупа,
а додворила се небу
и сад јој се може да га обоји.
Зато не волим кишобране!
Кишобрани заклањају поглед на дугу.
Кишобрани ти кажу:
хеј, истопићеш се без нас!
А нема тог створа на свету
који може да те отопи,
баш скроз наскроз отопи,
ако се не даш!
Да, кишобрани лажу,
али то је њихова истина.
Зато не волим кишобране!
Кишобрани су премазани
толико да их киша никад
не размаже
и не распекмези
(јер кишобрани не умеју да плачу,
већ се само наслађују сузама неба).
Кишобрани мисле да се без њих не може
(то је због одсуства свести,
праштај им, али бежи!).
Кишобрани су кукавице
и без кише и тебе
не би ни постојали,
али ти ниси кукавица
И зато увек
смеј се с кишом,
и кад јој се црта дуга
и кад јој се парају облаци
(јер киша је увек оно што јесте,
а то се цени),
превиди кишобране,
посебно превиди људе-кишобране и
Буди Киша Неба Свог!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *