Песма без имена

Владислав Петковић Дис (1880-1917)

И дошли дани тегобни, мучни,
за љубав, мисли, за жеље моје –
к’о мутни, модри облаци тучни
за небо, светлост и плаве боје.
 
За муке, грехе, невољу, мене,
они су знанци одавно стари;
у друштву с њима гаси се, вене
понос и полет, младост и чари.
 
Болесне, бледе, поспале тако
нада и вера, и бол утрн’о;
у мраку овом види се пак’о,
човек у њему, живот у црно.
 
И дошли дани тегобни, мучни,
за љубав, мисли, за жеље моје –
к’о мутни, модри облаци тучни
за небо, светлост и плаве боје.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *