Љиљана Фијат (1959)

Гаврило Принцип. Стиснутих вилица,
без колебања и ретуширања, попрскан царском крвљу,
обасут кратким псовкама, ламентацијама, претњама,
уздасима који изражавају освету.
Несасушених рана и неизбледелих модрица, тамножут.
Са свим тим сведочанствима о зверствима човека,
док му рука виси закачена за раме жицом,
слободно му исказати радост и дивљање крви,
или, уз трубе осмогласне, сањати смрт?