Aleksandra

Nemanja Oblaković (1991)

Ako još veruješ u nas,
mogla bi nazvati.
Vuku se proleća
k’o ostareli alasi
niz gospodnji drum.

Svi su rastanci
pomalo zloćudni,
reč se poznaje
tek kada se oćuti.
I svaki korak odzvanja
k’o đinđuva bronzana
od kada ni tu.

Kada su stradali
ruski kaplari
stoletne zidine 
nisu ni sanjali
i svaki je mislio
samo na nju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *