Време невремена

Душица Мрђеновић (1990)

Дошло је време невремена.
Гладне олује ждеру поветарце.
Киша земљу претвара у блато.
Сумња од младића направила старце
угашених очију, дугнутих рамена…
И сви се питају ко је крив за то?
 
Дошло је време наплате дуга
и омче свима око врата стоје.
Ватра у центру смрти гладног круга,
гласа неста, дланови се зноје…
Ноге дрхте, срца одзвањају,
и сви се свом џелату клањају.
 
Дошло је време, кожа поста тесна!
За минут настаће пепео и прах!
Око нас крвожедна хорда бесна
за све је касно, прекасно за страх.
Већ смо провирили кроз врата Хада,
касно је сада… прекасно… ноћ пада.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *