Бранко Радичевић (1824 – 1853)

Где си душо, где си, храно?
Где си, данче мио?
Где си, сунце огрејано?
Где си досад био?
Та синоћ се теби млада
баш зацело нада’: –
Сунце зађе, паде тама,
а ја остах сама.
 
Ала љубиш, моје лане,
ала грлиш славно!
Љуби, грли док не сване,
та већ неси давно!
Већ недеља дана прође
како ми не дође, –
Јао злато, тако т’ Бога,
та како си могâ?

Посета: 4