Адам Пуслојић (1943)

Крајино моја, тишина тамо.
Дај да се данас видимо са Адамом!
Није то много, а ни мало није,
дошло је време нове погибије.
 
Ведрина живота томе и служи:
када си тужан да се не тужи,
да се вера свемира у нама смеши,
када си сретан, ти ме и утеши.
 
Бог нам свет даде, ми га испунисмо
осмехом ума и бројним радостима
којима Крајина крај не има. Нисмо
ми Лепенци од јуче, а вировити свима
 
Јесмо и бићемо, као Ртањ гласовити
на којем се дунав у небо улива
и где уместо жита чај се целива.
 
Крајина је будна, буди то и ти.

Посета: 12