Ранко Јововић (1941-2020)

Поздрављамо дивље песнике света!
Сунце, ваздух, пастира, ђавола, анђела,
Козу, овцу, коња, орла, свраку ―
Бога над и у њима.
Поздрављамо светлост заслепљујућу
Што попут вечног струји наниже,
Поздрављамо уру кад хорде брђана
Улетеше у овај град
Кад натераше бронзаног лажибога
На капији градској ―
Да по божански извеже:
Градитељи, здраво!
Поздрављам вас, о дивљи песници
Бодеже, оклопе, седланике,
Бичеве, топузе, боксере, дреноваче,
Мисли ваше завереничке, сенке хитре –
Сав тај природан материјал
Одискон Освајача
Нарочито поздрављам.
И чекиће ваше тешке, еластичне ―
И крижеве и ексере чекића
Поздрављам.
Бесне мађије на вашим челима
Пред којим проплакаше градски урођеници
Поздрављам криком новорођеног дивљана.
Са дна овог шупљег дна
Где човек и нешто живе удружени
Где човек и ништа рат воде ―
Поздрављам дивљи плач
Разговетних, облачних, тавних.