Оскар Давичо (1909-1989)

Разлика је: звер лежи на боку.
Покривена је новим снегом. Дивљачи је на
леђима отворено још једно око. Припада смрти. Али
ја не зовем никог да ми
оба ока заклопи. Било би ми лакше кад би
неко то учинио. Јер ионако
ништа не видим. Ни нове пахуљице,
ни себе који их чак и не осећам
а лежим опружен преко белог бусена
под набуситим небом. Равнодушан сам скоро на
своју немоћ пред празнином, сналажљивијом од
мене: није никад ништа поседовала. Ни
очи, ни обичајну потребу да их неко заклопи
дланом који прелази преко њих у часу кад
престану да служе гледању што ионако
не уочава довољно.

Посета: 9