Кад дође вријеме да оставим свијет,
можда ће прољеће шумјети у лишћу планина,
заљубљен младић узбраће шумски цвијет,
Сунцу ће кликнути шева са модрих висина.
 
Кад дође вријеме да оставим свијет,
можда ће бити љето, и незнан путник млад
кренуће истом стазом којом сам ишао и ја
да уморан, крај извора бистрог, у шумски легне хлад.
 
Кад дође вријеме да оставим свијет,
можда ће јесен просути шумом безброј рубина
којим ће други жедне најапати очи
и с чежњом слушати пјесму шумских тишина.
 
Кад дође вријеме да оставим свијет,
можда ће под сњежним плаштом спавати моја планина.
С прољећа новог разбудиће је пастири фрулом,
ал’ до мог слуха неће допријети чежњива пјесма њина.

Посета: 121