На програму прошлогодишњег Новосадског фестивала књиге феноменалне реакције публике пратиле су представу драмске секције Филозофског факултета „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња“. Извођење представе на отвореном у центру Новог Сада створило је атмосферу некадашњих путујућих позоришних трупа које су учествовале на местима какво је управо НОФЕК. Са Нином Стокић, чланицом драмске секције Филозофског факултета, разговарали смо о искуствима студената који су своју креативност испољили кроз драмску секцију, како је све почело и колико млади могу да ураде за самоафирмацију уколико се нађу пред заједничким циљем.

Ваша драмска секција Филозофског факултета је право освјежење. Како је дошло до оформљавања ове позоришне групе?

На нашем факултету скоро сваки одсек има своју драмску секцију, те се дешавало да гледамо њихове представе. Међутим, желели смо да направимо секцију која ће објединити све студенте Филозофског факултета. Како нико од професора није преузео на себе такав задатак, и будући да је постојала инцијатива великог броја студената који се баве глумом, решили смо да направимо храбар корак. Осмелили смо се да се назовемо драмском секцијом Филозофског факултета. Свако од нас негује љубав према позоришту, што је у суштини и најбитнија ствар, без обзира на претходно искуство. Десило се да је велики број њих био заинтересован и да највећи део није имао искуства, што се испоставило као сјајна ствар. Кроз ове три представе заиста се приметило како су појединци напредовали. Група смо која се заиста лепо дружи, размењује идеје и одлази заједно у позориште. На пробама смо развили веома креативну атмосферу, при чему свако даје нека своја режијска решења и своје предлоге. У једној таквој екипи, где слушамо и разумемо једни друге, може да се деси нешто лепо и успешно.

„Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња“

„Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња“

До сада сте одиграли три представе „Ожалошћена породица“, „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња“ и „Лари Томпсон, трагедија једне младости“, од којих су две последње премијерно приказане у мају ове године. Како је дошло до тога да баш ове представе спремите?

Када смо размишљали о томе која би то била представа са којом бисмо се први пут представили публици, одмах нам је Нушић  пао на памет. Желели смо комедију и сложили смо се да са Нушићем започнемо рад. Наредне године смо наставили линијом наших значајних драмских писаца. Идеја нам је да првенствено испоштујемо темеље српске драмске књижевности.

Пошто сте углавном студенти књижевности и сама си рекла да је међу вама било многих који нису имали претходног глумачког искуства, како су се они или како сте се генерално сви снашли током спремања и извођења ових представа?

Постоји неколико њих чије је искуство  бодрило оне који га имају мање. Међутим, у групи у којој нема никога старијег, где смо сви приближних година, деси се моменат поверења и одсуства страха. У таквој атмосфери нема препрека и никаквих ограничења.

Нина Стокић, драмска секција Филозофског факултета

Ваше учешће на овогодишњем НОФЕК-у је стварно драгоцјен прилог. Публика је била бројна и концентрисана на представу. Какво је Ваше искуство са НОФЕК-а и како сте се осјећали на овом простору?

На овом простору смо се осећали врло пријатно, јер „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња“ заиста представља дело које може да се изводи на отвореном. Ово је значајно искуство за нас јер смо се нашли у простору који није позоришни, где људи пролазе са стране, па то уме да збуни глумца на сцени, уколико им не привуче пажњу. Приметила сам да су људи застајали и да смо успевали да им скренемо погледе и задржимо их до краја. Будући да је то Новосадски фестивал књиге, где су се у ових пар дана окупљали људи који воле књижевност, нама је веома драго да имамо такву публику, публику која воли књигу. Драго ми је уколико смо вечерас  можда заинтересовали ширу публику за све оно што ћемо у будућности радити.

(Разговор је вођен 15. септембра 2019. године на Новосадском фестивалу књиге – НОФЕК2019)

Александра Зорић

Посета: 89