Сјене веће од читаве мене
На раменима врана и гавран

И много много страха

Док се тресем и гледам
По мени је пало небо

Толико је болно да ово
Не може изаћи на добро
Страх расте и све је јаче
Обујмило ме и дави

Зар је ово мој час задњи
Да ли ријека за мном плаче
Гдје си,
вољени човјече,

Да ли ћеш ме наћи
Да једном успијем рећи
Двије велике ријечи

Прије него ме одвуче
Хад
А знаш
Одатле нема назад

Да ли ћу стићи надмудрити смрт
Стати пред исту гола и боса
Без егоизма и поноса
Пасти на модра кољена
И себи и теби признати
Само сам тебе
Искрено вољела

Посета: 87