1. PROLOGUE :

Више ме занима
где сам био
пре свог рођења
него шта ће бити са мном
после моје смрти
Зар је живот
само оно што предстоји
и предвиђа
сутрашњи дан

2.

Ноћ створена
за поезију и мене
ноћ очигледности
и ноћ заборава
и неке руке које љубе
туђе кости
изузев облака
и равнодушности сунца
Једна реч и један облик
налик моме дану
налик птици где је свака љубав море
где свет тражи само одабрану
судбину што нас спаја
и раздваја попут метафоре

3.

Сиромашан је дан
препун Поезије и трава
али ниједан
своју истину не отвара
док не освану звезде
и моја љубав
скривена испод коже
коју нико никада
схватити не може
То је моје око
створено од звезда
бледуњаво сунце које сања
и предивно
небо отворено
за нови век умирања

Посета: 113