Још од својих малих ногу,
(Кад је била здрава јетра)
могао сам (и још могу),
рачунати на мог Петра!

Када пукне волфрам-жица,
зове мајка (памти УЈА):
„Петре, ево сијалица,
Милоша ће убит’ струја!

И кад би се брало воће,
оно са већих висина,
„Петар ће то, него ко ће!
Пашће Милош с мердевина!“

Сад обилазимо ми кафиће,
опет иста прича стара:
„Хајде Петре, плати пиће,
знаш да Милош нема пара.“

Посета: 563