Запахну нас тоња црнога Тоњца
на дробилишту дробних чворова,
где ничег није: ни од корова
миропомазанија ни человјека;
само сагрешеније клокотом пресипа
немушти Падишах – зен у зен,
док шкрипа шкриње Пандорине штипа
душу и душник и душманска сен
пада на пламеном преплетен плен.
И корифеји крда корбаче
из гротла ко ли звездама,
тлачени трагом тирана тлаче:
отелотвореније бездана.
И гракте грозоулаци
кроз грдна згромилишта –
nevermore, nevermore, nevermore,
ничево, nada, ништа.

Посета: 210