У интервалима вољно                   постављеним да се мирније пешчаником усидримо у речи.
У замкама таквим да се саме распертлавају.
У ветровитим улицама пуштају шарене змајеве да полете до неба.
Ехо једног охолог говора кружи око виртуалног младића.
Она се игра са његовим речима као омиљеном играчком коју не жели ни са ким да дели.
Он се смеје, она смишља како ће одржавати тај начин шале и безбедно трошити по њиховим заједничким сатима, он уписује у роковник кад се мора насмејати и унапред зна да неће бити забавно.
Она представља своје мане и доказује да су сасвим прихватљиве, он прати упутства и много лепо мирише на првом састанку.

Посета: 129