Пет песама Јелене Весић
Често си тражио да ти покажем песме,
не слутећи да је то
као да добровољно даш децу
људима у црном ауту који тобож питају за улицу;
Пет песама Соње Радовић
Тренутак је довољан
Да постане урезан
У стари камен моје душе.
Пет песама Стевице Митровића
Нити акве на њима,
Хиљаду и нека,
Плешу у ритму
Заљубљених смрека
Кад се у поветарцу касном
Пољубе.
Четири песме Дајане Растовић
Пружи корак у нови свет
У коме је рат
Само ако ти желиш да га буде
Пет песама Тијане Вујачић
Не мари што нас је свет спојио
И што су сада твоје даљине
Далеко од мојих мирних лука
Јер свет спаја да би раздвојио
И раздваја да би спојио
Павле Зељић – „Велики бог Пан је мртав“
У ништа сам био враћен, сада се у ништа враћам, срећно, срећно свим што се коштано грче међу споменицима, горњим, доњим двојним, као кост међу два меса.
Лазар Буква – „Адорно или О музици“
Адорно, једнако у музику упућен колико и у филозофију и у књижевност, пратио је у целини развитак дела, предвиђао и осећао куда се структура креће, како се унутар себе развија, и с тим у складу давао Ману стручне музичке савете.
Бранислав Чурчов – „Шетње по Новом Саду“
„Достојанство пешака у саобраћају више не постоји.“
Милош Пуђа – „Апологија поезији садашњице“
Полазећи од претпоставке да је језик човјека само материјализована свијест, а под језиком мислимо на његов начин изражавања, начин говора и остало што прати причање;…