после лутања лавиринтом од мермера
без функције малог мозга,
без свести о правцу и смислу кретања

зајахали смо собни бицикл
са снажним уверењем
да ћемо после
двадесет и неког обртаја
заправо доспети негде

нисмо упознали
никога
ко може са сигурношћу да каже
да зна где се налази или да има
идеју о правцу кретања

генерације,
рођене из катетера хиперинфлације,
нестају и губе се у
изопаченом веровању
у јасну функцију
међу координатама познатог света

ситно и тешко дишемо
као да смо пред стрељачким водом
као да им пушке не раде
и као да ће ипак све
привести крају без потешкоћа

затим признајемо себи
сопствену узалудност и јалов корен
признајемо да се пут пред нама не види
јер пута и нема

од тог процеса остану патрљци
горке свести
о ништавилу
најбољих година

Посета: 185