Ја сам овде разасут као хрпа песка
Обиље тачкастих громуљица које чека да буде
изваљано до слепљене прозирности

Ја сам овде посађен као набрекла стена
Многоструко изборани камен који чека да буде
изгланчан до неме равнине

Ја сам овде изливен као узбуркана река
Комешајућа гомила таласа која чека да буде
успокојена до беспокретне бистрине

Ја сам у овај свет рођен као човек који чека да
се преобрази у огледало
Платно од стаклене тишине које стоји без упоришта
Лебди без оквира
Постоји и чека да око сваке звезде
Сваког облака
Сваке крошње
И сваког ока
Погледа у њега
Завири и увиди заборављену незаборавштину
Да се међусобно погледујемо
Још од пре краја самог почетка
И да ће тако бити све до после почетка краја