гужвам лист папира правим лопту
Обруч, татине руке.
Шут.
Погодак.
Увек је погодак,
кош се помера,
и онда
таман кад сам се навикао,
промашај!
Како то?
Још једном.
Још један промашај.
Љутим се, тата се смеје.
Вијам га по кући,
он се изненада окреће,
убацујем лопту у загрљај.

Милош Швоња, посвећено

Посета: 260