На граници нашој леже мртве војске,

лебде мртве ријечи и живи лелеци,

пропињу се хропци, раздвајају коске,

патролирају испаљени меци.

Мртве страже стражариле на сваком кораку,

мртви ковачи барикаде кују,

минска паучина по земљи и зраку;

само успомене на путе путују.

Пред границом наша чела и потиљци,

исконска сила вуче и одбија;

мртвог заједништва падају опиљци,

у тим опиљцима отпиљен сам и ја.

Пути нам љути да се не би срели,

граница у наше кораке се сели.

Посета: 301