У сенку села полежемо голи

на топли брлог громова што језде

даљином где се југ северу моли

и где нас топле задиркују звезде.

Закликћу муње у небеској роси

у крошњи зоре жедно сунце вене

а још нам у коси миришу откоси

ливаде младе рано покошене.

Пресахну реке од љуте припеке

у хладу ноћи у сан потопљени

грлимо снени облаке далеке.

Буди нас мати зором и говором

благост њеног гласа још цвета у мени

као пој анђела пред небеским хором.

Посета: 258