Јесен стиже, миришу и дуње,
Под јорганом осипам ко труње,
Издахбине из дахбине душе.
Ођедном је осетих кроз влагу.
С вагом врагу одмерујем кавгу,
Којом ће се дичити због капи.
Крај кревета још се празне чаше
Довикују с истином, због снаше,
Све истине стоје испод сукње.
Па да пукне изнад мене небо
И разбечи отров од црнина,
Плутао би као кап бензина
Над јорганом мојих раскопина.
Имам џеп у којем слутња спава
Да су груди скуп што испарава.
Конденз ми се загрцно у носу.
И да не би за бадава било,
Црној овци, црно се и снило,
Зато јадна бело млеко даје.

Посета: 372