НОВИ САД

Шетам улицама
чије називе још не знам…
Киснем.
Капи се сливају
низ олуке мојих ушију
на јесењи
изношени
капут.
Та једна кап могла би бити део реке,
и да,
ја,
један човек,
могао бих бити део овог града.
Могао бих да се запослим,
да будем курир,
да изнајмим стан,
да се учланим у Градску библиотеку,
да се тамо заљубим.
Усред ноћи,
могао бих да заклопим позајмљену књигу,
и размишљам
о црнокосој девојци
зелених очију?

О њеном осмеху –
мешавини основних боја.
Могли би да шетамо овим градом
улицама
чије сам називе у међувремену упамтио.
Могли би да седимо
у Дунавском парку,
да причамо
о њој,
о мени,
да ћутимо
о њој,
о мени
знајући да је тачка
недовршени зарез.

Песник је такође аутор илустрације.

Посета: 521