Ноћ је и у ноћи пјевају демони
поју као птице анђеоског гласа,
кад се комад несна од снова одрони
сам лебди и бди над призором ужаса.

Има ствари, много страшнијих од смрти
тишина у којим откуцај се чује
часовника који вријеме само слути,
самоћу и немир тачно показује.

Казаљке се склопе, потамне видици
млада Луна мре у оку ноћобдије,
угасе се звијезде и угину свици,
Творац с ђаволима помрчину пије.

Свијет дише уз ропац очаја и гнијева,
све спава и снива док он будан снатри,
тако је и постао онај који пјева
пјесник је Прометеј окован у ватри.