Четврти разговор, реализован у оквиру припрема за прањанску ракијаду, које надгледа сада већ у оставци, агент СКБ-а, Стефан Пајовић, из незваничне краљевине Чачка. Говорили смо о непознатом из заједнице изгнаника непознате надземаљске врсте, Владиславу Петковићу. И Disy.

Стефане, ти си био задужен за праћење, са једне стране, наших књижевника на англофоном говорном подручју, а када је случај покренут — и за завичајног песника, Владислава Петковића. Цело интересовање за DISa је покренуто када су извесне политичке структуре из Чачка схватиле да највећи песник тог града никада није написао песму о родном крају. Да ли је то тачно, као и да је, тиме вођен, познати провокатор СКБ-а, Борисав Ђорђевић, написао Задњи воз за Чачак?

Да, „Задњи воз за Чачак“ је песма коју је Бора, иначе мој комшија, написао као омаж раду СКБ-а, за шта га је агент Ж.М. дебело наградио. Локална подружница Службе је од првог дана мотрила на Димитријевог сина јер су му песме биле превише езотеричне и што је горе, када кликнете CTRL+F и у куцате „чачак“ ништа не изађе. За песника је родни крај био неприметан попут скорелог, осушеног блата.

Незадовољство песниковим радом је кулиминирало како је Пашићева влада тражила теретњак од Краљевине Италије да пошаљемо DIS-а у изгнанство у Канаду, али су историчари то протумачили као помоћ за евакуацију српских трупа и народа из Драча. Као Италијани су одбили, а Французи прихватили, али све је почело са DIS-ом и његовим категоричким одбијањем да пише о онтолошком бићу чачанства. Западно поморавље то не опрашта!

Кажу да је Зајечарска пивара основана да би DIS имао где да прослави одбрану матуре у овом граду. Каква су твоја сазнања?

Не бих знао; сељаци из Прлите су нам пребили агента уз повике „мамицу вам београђанску“.

АЛИ, Јагодинско пиво се пуни у Инђији, а пуни га Ваљевска пивара. Размишљајмо о томе.

Са намером или без ње, DIS долази и у Београд. Тамо ради и као царински службеник. Данас, у Новом Саду, на Роткварији, постоји кафана са именом Тинка, а знамо да се тако звала и супруга Владислава Петковића који је, на овом запослењу, мерио и роткве. Како ово објашњаваш?

Није Роткварија, већ „Рот, Хвар и ја“, што је био наслов песме коју DIS никада није завршио. Његова супруга је то парче папира однела у Нови Сад, а локални хипстери су након једнога века отворили кафану коју су наводно назвали по њој, а заправо су хтели да је назову по ЛаТИНКИ Перовић, али им је било труло.

Снимак Dis-ове куће са земље. Снимак је одузет ванземаљском агенту расе Алфа Кентаури, codename: Живојко. Живојко се, тврде, налази у истражном затвору у лагумима Смедеревске тврђаве.

 

Кажу да је, на свадби Симе Пандуровића, који га је надзирао у име агентуре СКБ-а (док се још звала Служба књижевне безбедности Краљевине Срба без Хрвата и Словенаца), DIS рекао да месец сија, чак и у Ваљеву. О каквим он то тамницама прича, да ли је то долазио у сукоб са црнорукцима у СКБКСБХС? Да ли је то зато што му је Маринко Машин припретио да ће због Наших данавидети и месец и све звезде?

Не бих знао за машине, месец и звезде, али стоји да је DIS у Ваљеву заједно са Пандуровићем основао радио Милева. Име је добио по Симиној ташти и DIS је хтео да преко овога радија емитује песме уместо да их штампа како би уштедео новац, што је нама била назнака да ипак има нешто чачанско у њему. Нажалост, након што је „Ноћни соко“ (DIS-ов алијас) пустио у етар „Наше дане“, београдска централа СКБКСБХС-а га је ставила на црну листу.

Неки су коментарисали да је „Ми чекамо царазаправо Ми чекамо пара, кад је књига изашла. Међутим, мени су сведочили спори момци са скадарлијске калдрме, да је књига управо и имала наслов Ми чекамо пара, те да се радило о књизи сатиричне поезије, а да је комплетан текст, за СКБКСБХС, у ствари, преправио Војислав Илић Млађи? Која је, заправо, била функција ове преправке?

Као што рекох, након што је DIS-а отписала врхушка СКБКСБХС-а, песник је морао да пише искључиво властохвалоспевне и додолске песме. Како потоње није имао, Џуниор (како смо од милоште звали Воју) изменио је сатиричну песму „Ми чекамо пара“ у „Ми чекамо цара“.  Иронија је да је за ову услугу Воја добио пара од цара Африке и Азије, Хајла Селасија који је посећивао Србију тих година како би од Милкице Ковач куповао кумкват узгајан у Атеници код Чачка. 

Да ли је тачно да су Петковић, Владислав и Алигијери, Данте узели име од једног домаћег ланца супертржница? Како је до тога дошло?

Крњевачки маркетари су се досетили да своје бенефит картице лансирају кроз време и простор и тако су оне стигле до DIS-а и Дантеа. Потоњи је своју картицу бацио у шурњаести круг Пакла, јер није скупио довољно шљива да добије попуст од 5% од 16. до 19. јула 1290. године на беби штапиће за уши.

DIS је једном, наочиглед Душана Срезојевића, заједно са Драгутином Илићем, нестао од стола, на укупно 417 секунди, како је овај после тврдио. Након тога, DIS се вратио са рукописом Наших дана”, а Илић са драмом После милијон година. Не ради ли се овде о стандардном путовању кроз црну рупу, својствену нашим скадарлијским сатиричарима — Домановићу и другима попут њега?

Нису само Илић и Петковић путовали кроз време, већ сви познати књижевници, јер су у бестежинском времепростору добијали готове идеје за своје песме, приповетке или романе. Џимивоје Морисоновић, париски ђак, касније је опевао ово путовање кроз двери перцепције. Уметници би се обично задржали 312 секунди и 19 стотинки, али је Илић набасао на Херберта Џорџа Велса, па су се покрбали око Ес-Еф драме за коју се се обојица машили (DIS је био секундант Илићу, а Велсу је помагао презимењак Орсон). На крају је Х.Џ. Велс отргао Времеплов, а Д. Илић После милијон година; остало је историја.

Пролаз до скровишта са закопаним благом војводе Вука налазио се у подруму DISoве куће у Заблаћу. Је ли ово разлог због ког још увек није реновирана?

Када је 500 милиона непријављених Кинеза копало тунел до Москве, један крак је пролазио кроз Заблаће, односно кроз сутерен DIS-ове родне куће. Због тога су катари, масони и људи-гуштери минирали сваки покушај да се кућа обнови и поред добре воље и неупитне способности сваке власти од почетка 20. века до данас.

Видовита Зорка и Ален Чумак су једном констатовали како се изнад Чачка налазе енергетска поља пореклом са планете Сатурн Кентаури. Је ли ово разлог због ког су управо песници из Чачка — DIS, Растко Петровић, Брана Петровић певали о пренаталним стањима, први у нас, а да је енергетско поље минирано након повратка једне динамичне групе младића са ракијаде у Прањанима, одакле су понели преостало наоружање америчких пилота из Другог светског рата?

Да, СКБ поседује стотине регистратора препуних сведочења људи које су ванземаљци вазносили у околини Чачка. Мештани Горичана на обронцима Јелице сведоче да су деведесетих летећи тањири слетали на Градину и ту сипали безоловни дизел. Прича се да су од нафтних испарења људи постајали песници преко ноћи, а било је и пар случајева романописаца. Нажалост, Кентауријанци су престали да долазе након што су набасали на госте Ракијаде у Прањанима када је Милун Дрекаловић из Лисја у својој Застави 750 у алкохолисаном стању напаствовао пудлицу која је заправио била аморфни ванземаљац у пренаталном стању по имену Добривоје.

Спорни документ из песникове заоставштине. Постоји објективна сумња да се ради о фалсификату због ког је и агент С. П. стављен “на лед”, пошто су анализом, тј. коришћењем гама зрака, потомака пребеглих немачких овчара иницијално коришћених у Операцији Шварц, те датумирањем помоћу радиокарбона. А за све остале неверне томе и теоретичаре завера, постоји реална могућност сумње и у чињеницу да се разликује џенерик фонт од песниковог потписа. Сад, ко воли.

 

За крај, шта се то DISово чува у архивима СКБ-а, а што је остало непознато јавности? На шта си ти налетео, и шта си успео да фотографишеш шпијунском камером маре Minox Vilnius 34?

Документ ХБ-527 састоји се од листа А4 папира на коме је DIS дословце исписао да ако икада, оно као можда, евентуално, буде организовано његово, шта ја знам, пролеће, где се проглашава, ајде рецимо, најбољи млади песник до, рецимо, 30 година живота, да то буде агент С.П. Од 1964. године покушавамо да испунимо песникову жељу, али стално добијамо одговор да је жири „стручан и независтан“. Ја сам предлагао да мито не буде више Бонжита са укусом марелице, али мој предлог никад није усвојен.

 

Посета: 81