Склапам очи
И нестрпљиво прижељкујем
Бољи тренутак који ће ме ослободити
Од подмукле стварности
Али само на тренутак
Док се не појавим тамо
На зеленом пространству
Где уморна стопала газе росу и
руке додирују лековите раскоши
Где самоћа грли дрвеће
док се машта претвара у дугу
Где поглед досеже до висина небеских
уз боје и мирисе оживљених успомена

Будим се
И већ сам тамо