ИЗМЕЂУ

Змија зазива
Језиком лажљивим

Ђаво одгађа
Догађај неизбежан

Серафими спавају
Спокојно смирени

Творац тресе
Трбух грохотом

Стојиш неснађен
Међом омађијан


ДОК ЧИТАМ…

Комшијино дете плаче
Отац виче мајмуне
У круг

Шетачи се кезече
И пљују по одсутнима
У круг

Мајка ми јеца
Физичке боли мења психичким
У круг

Слушалице у ушима
Музиком терам буку
У круг

Сен-Санс, Дебиси, Шопен,
Чајковски, Моцарт, онда Бах
У круг

Заробљена с књигом у соби
Класика и дрека
У круг

Само жудим за тишином
Да оглувим
И нестане круг


ГРЧ

Смеши ми се касирка у трафици
Иако мрзи мене, себе,
Ту трафику, ситно што јој остављам,
Понајвише плату од петнаест хиљада жвака
и стање у земљи.

Смеши ми се докторка
Док ми говори да су моје тегобе
На нервној бази, да пробам бромазепаме
Које и сама узима.

Смеши ми се професор
Док објашњава лекцију
Коју ни сам не разуме.
Каже неће нас то питати.
Али ја знам да мене деца хоће.

Смеши ми се другарица
Док јој говорим да ме обузео апсурд,
Да устајем из кревета на силу.
Каже да ће све проћи и да се опустим.
Она, рецимо, медитира.

Смеши ми се отац
Док ми говори да му је добро,
Да га не пробада у грудима
Док одлази на грађевину
две недеље након инфаркта.

Колико осмеха!
Куд год да кренем
Осмехе срећем.
Куд год да кренем…


КАНТА ЗА СМЕЋЕ

Седећи у холу факултета,
(Док смо још били те среће)
Посматрам људе који пролазе
И узгред, канту за смеће.

Ужурбани кораци. Без освртања.
Понешто из џепа, торбе, из капута.
Схватам да сам и ја
Као та канта поред пута,

Примала све оно што ником требало није.
Од задатака, признања, диплома,
Преко изговора, празних прича, обећања,
Па све до најнежнијих (лажних) осећања.

И тако дан за даном.
Исто место. Иста канта.
Исти ужурбани кораци.
Различити људи, истог срца.

Све док се једном не прелије.
Не може више ништа у њу да стане.
Прелива се, испада. Она пуца.
Вапи за неким пред ким ће се испразнити.

***

Не будали! Па ти си само предмет!
То је твоја једина сврха.
Уосталом, све и да пукнеш,
Твоје место заузеће нека друга.


БИОГРАФСКА

Мене је мајка умало родила
У комбију на пола пута до породилишта
Док је возио стриц
Јер је био трезнији од тате
И једини код куће

“Јел мушко?” питала је комшиница
“Мушко с грешком!” рекао је тата
Ех тата, да знаш да си био видовит
Од женствености и данас имам
Само ту грешку – женску пишу

Није се освртало на октобарску кишу
Пило се три дана у моје име
Иако га тад још нико није знао
Па четврти није било шта да се једе
Ал кад је бал нек је бал, бег није циција

“Зваће се Драгана
По мојој баби Драгици”
Одлучи тата, а мама обори поглед
“Нек бар буде драга и мила”
Прозбори, ал није ни снила

Да ћу да радим искључиво оно
Што ми је срцу драго
Да ћу бити дрска и прека
Умети стати и остати
И побеђивати и немило и недраго

Нису имали за Памперс
“Пери пелене у леденој води са бунара
Или је греј на смедеревцу, снашо
Кад си се јебала било ти је слатко
А после јебања залуд кајања”

Ал шта зна баба с језиком змије
Има кајања, има бола, има и депресије
“Хтела сам да те узмем
И да скочим у онај бунар
Да скратим муке и себи и теби

Јер не пада ивер далеко од кладе
А пара се на пару лепи
И тебе чека чемер и јад
За друге је мир, срећа и склад”
Беше и мајка видовита

Ал ја за судбину не марим
Дајем сваки атом снаге
Да будем срећна кад остарим
“Она је прва од нас која има факултет
Она је једина која може да обиђе свет”

“Нас двојица сами с тобом
А ти плачеш, мучи те тиба,
Мало чаја, па мало млека,
Опет чаја, млека па пива
И кад се укакиш – ко нова

А била си лепа ко анђео, Дадо”
Мој је стриц знао лек за све
И умео да препозна лепоту
Пекао ми помфрит и водио ме на пецање
Штета, само четрдесет година оста у животу

Тетке су ме пољубиле у образ
Па зато сад имам рупице
Кажу деформитет неког мишића на лицу
Ал наука прича којешта, то је
Да сахраним сузу у ту јамицу

Зато немој да лажеш себе
Да можеш да ми ломиш срце,
мамиш сузе и скидаш круну
Ја носим у тим плавим очима
Терет последњег изданка лозе

У њима сви моји преци труну
И сви они са мном свету пркосе
И штагод когод каже, ја оца чујем
“Ти си ћерко татин син,
са тобом се поносим”

Песме су читане на завршној вечери курса Креативног писања поезије на Филозофском факултету у Новом Саду, под менторством проф. др Драгана Станића, 25. јуна 2021. године у Матици српској.

Посета: 92