Обале људи и шпиље
у коштаној сржи
кипти недостатак
сунца соли
и оног заглављеног зрна песка у пирсингу
прашњавих ногу од ранојутарњих шетњи
не будиш се да удахнеш јод
ти идеш кући полупан
и толико си добро
да помислиш
да ли је могуће уронити у стварност
ван ватре звезданог неба
лелујавих сенки уз џез у даљини
и тршчаних сунцобрана
што свирају симфонију ношени поветарцем
со нам се гнездила на темену
и било је прохладно и врело у истој ноћи
ми смо дисали како смо хтели
нисмо огуглали на туђе прежвакане приче
никада их нисмо ни слушали
живели смо лето и видели смо сунце
лаке тонове и безбрижну поезију
док јутро непрестано свиће
све лепше и све благородније

Посета: 173