Покушали смо да, путем дипломатских канала, ступимо у везу са одбеглом агентицом Службе књижевне безбедности.
Наиме, Горица Радмиловић је илегално напустила СКБ пошто се заљубила, што ниједном агенту СКБ-а није допуштено.
Дуго је радила на задатку посматрања позоришног живота у Србији да се, на крају, заљубила у позориште, да би потом заједно побегли у непознатом правцу, на коњима преко Банстола.
Одговоре смо добили преко адресе која користи прокси, и води ка Иркутску, што је, јамачно, погрешан извор.

Горице, радећи у сомборској централи СКБ-а, имала си задатак да помно пратиш развој субверзивног деловања једног од, кажу, најлепших српских позоришта. Како је изгледало диверзантско деловање ове установе пре појаве Лебовићеве и Обреновићеве револуције у савременој српској драми?

Па, како да вам кажем. Увек пре и после некога постоји…неко. Сомборско позориште је увек и, пре свега, имало публику. Публика поштује глуму, њихов рад, њихову посвећеност. Све оно што је Лебовић поштовао. И живот после трагедије, такође. Semper idem.

Почетком педесетих година, Васко Попа седла коња с осам ногу, па са 87 јахача апокалипсе Миодрага Павловића и Зораном Мишићем полази да диже устанке по учмалој социјалистичкој књижевности. Каква је ту била улога Ђорђа Лебовића, и да ли је тачно да је једна права Београђанка изашла са премијере Небеског одреда разочарана, мислећи да је краљ Саша у ствари писац драме?

Што се тиче Београђанке, има их превише таквих, нећу да им одајем почаст. Што се тиче Попе и Павловића у поређењу са Лебовићем – постоји проблем, пријатељи. Nomen est omen. Није, али чини се тако. Не смањујем вредност наведеним личностима, али шта ћемо са Лебовићем? Добитник Стеријине награде, врсан драмски писац, изузетан човек који је изгубио целу породицу… Има нешто у тој моћи да се само…крене даље.

Мени су причали старији дисиденти, код Три предратна друга и Четири шајкаче, да су се у Партији појавиле шпекулације да треба мењати име драме, јер је ово Небески асоцирало Бориса Зихерла на религијске конотације. Има ли истине у овоме, односно, да је словеначки СК тражио да се драма назове „У логору“, што је изазвало реакцију крлежијанаца на челу са Предрагом Матвејевићем?

Навео си крлежијанце, а нема црњантолога? (смех). Да, у праву си. Људи се, генерално, гнушају на „небо”. А шта бисмо радили онда када бисмо писце могли питати: „Зашто небо?”
Процењујем да би нам позлило.

Слика 1: Борис Зихерл, човек за ког се већ годинама успешно тврди да је постојао.

 

Како је дошло до разилажења са Обреновићем? Односно, како су се уопште нашли?

Појма немам (знам, али нема простора за то овде)!

Лебовић је направио од партизанштине оно што је Корбучи направио од шпагети вестерна, заједно са Хајрудином Шибом Крвавцем. „Валтер“, „Мост“ и „Партизанска ескадрила“. Је ли тачно да су аутори серије La Casa de Papel по угледу на други од три филма уврстили песму O Bella Ciao и направили опет планетарни хит од ње, а да је Бреговић плакао слушајући је у подруму сарајевске СКБ, јер није на време организовао Оркестар за свадбе и сахране, да испрати Тита?

Бреговић и даље плаче.

„Валтер“ је постао омиљени у Кини. Бата Живојиновић је, скупа са брковима, у земљи Марка Пола постао хит, до те мере да су хтели да направе Валтер Поло, који би се играо у Кузмановој куглани, на босанским коњићима, са главама државних непријатеља са Тјенанмена? Да ли због овога Лебовић није хтео да иде у НР Кину?

Лебовић није хтео у Кину јер је имао криве зубе, а они су јако критични! А није имао ни искошене очи, претерано, мада, можда је брао трешње у Кини па их после стављао за ракију.

Ја сам чуо, причао ми је покојни Васа Поповић, да се Тито умало шлогирао смејући се на свој виц да би било боље да су “Партизанску ескадрилу” назвали “Небески одред”. Да ли је то тачно? И да ли Радош Бајић, да би се опрао за овај филм, зато сада снима филм о томе како су припадници ЈВуО спасавали америчке пилоте?

Тачно је! Тито се и јесте шлогирао. Оно са ногом је била фарса. Радош Бајић се боји. Не воли смрт, али воли секс у житу. Лебовић то није баш подносио. То ти је одбрамбени механизам!

Када је писао сценарио за “Алексу Шантића”, је ли тачно да је Ђорђе Лебовић намерно уклонио лик Јевтана Шантића, да гледаоци не би упознали песништво и трећег брата, поред Алексе и Јакова, те да у нужди потребе за јединством Срба, Хрвата и муслимана, није могао да допусти да овај Шантић баци у сенку своју браћу?

Па знаш како… То, једино, да питамо Лебовића (мало је незгодно), или да узмемо његове рукописе и записе (то нам не дају). Остала је пуста, башча од јасмина…

Слика 2: Грчки превод Бодлерове песме “Semper eadem” чији је наслов, у нешто измењенијој транскрипцији, француски песник украо од Лебовића. Превод: Грк Чорба, који је годинама радио инфлтриран као кувар у кафани “Код Мачка” (АрхСКБ ЂоЛеб бр. 211)

 

Роман Semper Idem тврде да су заједно писали агенти Мосада и Данило Киш. Подаци из Лебовићеве заоставштине, у коју си имала увид говоре супротно. Како је дошло до ове гласине, и да ли је она тачна?

Дошло је до гласине, као и до сваке друге у овој држави. Има послова који се плате, ти одрадиш, сви (?) задовољ(е)ни и идемо даље. А шта ћеш… Све је то било и све ће се то поново десити… Али неће се десити:

Дис
Црњански
Павловић
Попа
Андрић
Киш
Пекић
и многи други, али и

ЛЕБОВИЋ.

Посета: 57