Дарко Радомаш
ЈЕБИ СЕ ДИНА

Јеби се ти и твоје сиве очи и твој Нови Сад и све у што се могу заљубити заљубити заљубити мало сутра.
Нека се јебу твој бурек твоје длаке и боси подбрадак.
Јебала те твоја средња школа. Само 23 слова, толике мудрости. Јебо нас обоје смисао за писање велике, искрене поезије.
Јебала те Риска из Срећних људи и девојке из краја које читају добру поезију и екипа из краја која мисли да је ухватила бога за искрену поезију и фашисте који никада нису били до Лазаревца.
Јебо те твој агент, вјероватно неки одличан пјесник који мисли да су фашисти најбоља салата и обожава фашисте.
Јебала те свака искрена и генијална пјесма коју си написала. Било би поштено да добијеш велике паре.
Јебо те књижевно вече у које отворено седим да не бисмо морали да разговарамо.
Јебо те твој бензин и гас. И нова година у друштву писаца.
Јебо те начин на који седиш док читам своју зајебану поезију.
Јебала те моћ лучења које не изазива мозак.
Јебала те незахвалност коју никад нећеш исказати јер немаш петље да напишеш роман од 500 страна у стиховима. Јеби се, и прави салату у клубу књижевника за мој дочек.
Јебо те мој број телефона, мрачни број са три цифре који се куца дахом.
Јебало мене што помислим да нисам зајебан, а онда се предомислим.
Јебале те твоје поруке које звуче као следеће књижевно вече на којем не знам шта говорим.
Јебали те касновечерњи разговори са мушкарцима које добро познајеш.
Јебо жељу да будемо славни. Јебо неспособност и кукавичлук да то заиста не покушамо.
Јебо опет нову награду.
Јебем сваку мисао о теби док мислим о себи и својим чарапама у којима стојим док сам о теби у ствари о себи.
Јеби се, Дина, никада ме нећеш волети као што себе волим, зашто ниси успела у томе?
Јебале те шифре за инсталације у твом стану и бројеви телефона агената које ме траже.
Јебо те сајам у Франкфурту, треба отићи дамо да виде колико кошта бити романтичан, да ли ми се исплати.
Јебеш мене, јер могу бити славан толико да ми недостајеш, а да те никад не знам како чак изгледаш кад нисам мрачан а мислим о себи како мислим о фашизму и како други о томе мастурбирају.
И јебеш мрак. Људи су тад будни и желе ме.
Јебеш и то што ипак желим да си овде и да мислиш на мене.
Јебеш то што имамо само изнимки.
И опет јебеш мене јер вјерујем у себе, јер могу вјеровати у себе, само у себе.



Хладњенка Лекићевић
ВЕШТИНА ПРЕТУРАЊА ШАНКА (ВОДИЧ КРОЗ БОЖУРЕ)

биле су потребне године
да претурим шанк
једно вињаче овде дечко
свирајте ноћас само за њега
тукла сам по чашама
ко Беким Фехмиу
ево све се
слива низ руке.
Попила јесам, али
колико пута треба да ти кажем
немој
немој ићи
бебо.



Милева Мраковић
ЈЕБО ВАС CV ДА ВАС НЕ ЈЕБАО

Ја се зовем Милева Мраковић

рођена сам негде некад штагод
сећам се кад су ме ставили у креветац
да сам се сећала пренаталног периода
родитељи се нешто врте око мене
а мени пред очима микрокозме луче.
Волим тобогане и у глави вртешке
волим попит волим загаламит
једном сам покисла по глави штагод
а тај момак је био ни Ијан ни Куртис
више Милић
Милић Вукашиновић.
Волела сам и сеоску романтику
није да нисам
и вајат и чезе и багрење
и сокак и скелеџијо скелеџијо
и шљивике и ливаде
и пастрмке сребрне
него какве.
И трчала сам и падала и трчала и кувала
и плакала па смејала па трчала и падала
и ево жива сам
и све велике речи
у душу у срце
у пичку материну
раширених руку.
Ја се зовем Милева Мраковић
и одрасла сам негде
па сам била тамо
па сам се опет вратила овамо
и тако то и тако то
до самог краја
и само велике речи
штагод.

 

Овим би путем, Уредништво Поенте, желело да изрази знаке захвалности Министарству за Гледање у пасуљ, карте и јагњећу плећку Републике Великосрпске, јер је тачно предвидело да ће се, 13. у новембру (или било ког другог), ипак догодити историјско Да, којим смо остварили сарадњу са проф. Богданом Поповићем и Колегијумом обраћених класичара, окупљеним на страници Цела Лепа. Коначно је превладала књижевност, превладао је дух. Пали су (опет, канда им не ради центар за гравитацију) закони, форме и, Богу хвала, канони!

Посета: 328