Darko Radomaš
JEBI SE DINA

Jebi se ti i tvoje sive oči i tvoj Novi Sad i sve u što se mogu zaljubiti zaljubiti zaljubiti malo sutra.
Neka se jebu tvoj burek tvoje dlake i bosi podbradak.
Jebala te tvoja srednja škola. Samo 23 slova, tolike mudrosti. Jebo nas oboje smisao za pisanje velike, iskrene poezije.
Jebala te Riska iz Srećnih ljudi i devojke iz kraja koje čitaju dobru poeziju i ekipa iz kraja koja misli da je uhvatila boga za iskrenu poeziju i fašiste koji nikada nisu bili do Lazarevca.
Jebo te tvoj agent, vjerovatno neki odličan pjesnik koji misli da su fašisti najbolja salata i obožava fašiste.
Jebala te svaka iskrena i genijalna pjesma koju si napisala. Bilo bi pošteno da dobiješ velike pare.
Jebo te književno veče u koje otvoreno sedim da ne bismo morali da razgovaramo.
Jebo te tvoj benzin i gas. I nova godina u društvu pisaca.
Jebo te način na koji sediš dok čitam svoju zajebanu poeziju.
Jebala te moć lučenja koje ne izaziva mozak.
Jebala te nezahvalnost koju nikad nećeš iskazati jer nemaš petlje da napišeš roman od 500 strana u stihovima. Jebi se, i pravi salatu u klubu književnika za moj doček.
Jebo te moj broj telefona, mračni broj sa tri cifre koji se kuca dahom.
Jebalo mene što pomislim da nisam zajeban, a onda se predomislim.
Jebale te tvoje poruke koje zvuče kao sledeće književno veče na kojem ne znam šta govorim.
Jebali te kasnovečernji razgovori sa muškarcima koje dobro poznaješ.
Jebo želju da budemo slavni. Jebo nesposobnost i kukavičluk da to zaista ne pokušamo.
Jebo opet novu nagradu.
Jebem svaku misao o tebi dok mislim o sebi i svojim čarapama u kojima stojim dok sam o tebi u stvari o sebi.
Jebi se, Dina, nikada me nećeš voleti kao što sebe volim, zašto nisi uspela u tome?
Jebale te šifre za instalacije u tvom stanu i brojevi telefona agenata koje me traže.
Jebo te sajam u Frankfurtu, treba otići damo da vide koliko košta biti romantičan, da li mi se isplati.
Jebeš mene, jer mogu biti slavan toliko da mi nedostaješ, a da te nikad ne znam kako čak izgledaš kad nisam mračan a mislim o sebi kako mislim o fašizmu i kako drugi o tome masturbiraju.
I jebeš mrak. Ljudi su tad budni i žele me.
Jebeš i to što ipak želim da si ovde i da misliš na mene.
Jebeš to što imamo samo iznimki.
I opet jebeš mene jer vjerujem u sebe, jer mogu vjerovati u sebe, samo u sebe.



Hladnjenka Lekićević
VEŠTINA PRETURANJA ŠANKA (VODIČ KROZ BOŽURE)

bile su potrebne godine
da preturim šank
jedno vinjače ovde dečko
svirajte noćas samo za njega
tukla sam po čašama
ko Bekim Fehmiu
evo sve se
sliva niz ruke.
Popila jesam, ali
koliko puta treba da ti kažem
nemoj
nemoj ići
bebo.



Mileva Mraković
JEBO VAS CV DA VAS NE JEBAO

Ja se zovem Mileva Mraković

rođena sam negde nekad štagod
sećam se kad su me stavili u krevetac
da sam se sećala prenatalnog perioda
roditelji se nešto vrte oko mene
a meni pred očima mikrokozme luče.
Volim tobogane i u glavi vrteške
volim popit volim zagalamit
jednom sam pokisla po glavi štagod
a taj momak je bio ni Ijan ni Kurtis
više Milić
Milić Vukašinović.
Volela sam i seosku romantiku
nije da nisam
i vajat i čeze i bagrenje
i sokak i skeledžijo skeledžijo
i šljivike i livade
i pastrmke srebrne
nego kakve.
I trčala sam i padala i trčala i kuvala
i plakala pa smejala pa trčala i padala
i evo živa sam
i sve velike reči
u dušu u srce
u pičku materinu
raširenih ruku.
Ja se zovem Mileva Mraković
i odrasla sam negde
pa sam bila tamo
pa sam se opet vratila ovamo
i tako to i tako to
do samog kraja
i samo velike reči
štagod.

 

Ovim bi putem, Uredništvo Poente, želelo da izrazi znake zahvalnosti Ministarstvu za Gledanje u pasulj, karte i jagnjeću plećku Republike Velikosrpske, jer je tačno predvidelo da će se, 13. u novembru (ili bilo kog drugog), ipak dogoditi istorijsko Da, kojim smo ostvarili saradnju sa prof. Bogdanom Popovićem i Kolegijumom obraćenih klasičara, okupljenim na stranici Cela Lepa. Konačno je prevladala književnost, prevladao je duh. Pali su (opet, kanda im ne radi centar za gravitaciju) zakoni, forme i, Bogu hvala, kanoni!