УЉЕ НА ПЛАТНУ

ветрови Акропоља
мрсе нам косе

праменови су испреплитани
као корење свете маслине

крадемо камење
метафору вечности

крадемо капи кише
сивом небу Будимпеште

као да пада лековита
бањска вода Едипсоса

упијамо црним рупама
слике фламанских уметника

проживљавамо све поново
као да живимо тренутно

у местима из којих се заправо
никада нисмо ни вратили

 

ПОСЛЕ НАС ЈЕ СТРАДАО ГРАД

флоуресцентне медузе имитирају духове
крстаре и узнемиравају лишће које плеше

ти шеташ и шеташ малокрван и малодушан
све је равно и све ти је турско гробље

мртвом граду не треба
никакав споменик

понекад се враћам трагом
ноћних мора као vivid снова

 

ТРИ ДАНАЈЕ

Египат је Данаја

златна киша спустила се из
до малочас млечних облака
женствен афрички пљусак

земља је Данаја

капи су обљубиле зрна песка
пустиња није навикла на сношај
трајало је колико женски оргазам

Данаја је мајка

родио се нови Персеј
спречиће Медузу
у бетонирању Земље

 

ЈА САМ ЗАПАД

ниједна палма на обали
не устаје да ме заштити

Ра ме је гурнуо са лађа
клечим пред морем

азурна граница
помешана са наром

рибе грицкају брадавице
уместо мртвих медуза

своје црвене додире
разлива ми по куковима

осемењена сијам
Сунце је зашло у мене

 

ХУСЕИНЕ,

неки Украјинац ми је саопштио
своју идеју да се пијан
попне на палму

ти си знао да моје име
значи палма