С обзиром да је уметност живот исказан кроз одређену форму и стил, поборници смо мишљења да је потребно упознати и уметника и живот како би се на најбољи начин тумачила уметност. Лепота у разлици укуса настаје онда када се лепеза уметничких дела највише шири. Овај пут завирићемо кроз врата упознавања кантаутора, продуцента, организатора музичких дешавања, а пре свега човека, чије трајање на сцени почиње да се мери у деценијама. Како уметност, музика, млади и све остало што је живот изгледа из угла Илије Илића, творца поп музике и нове запажене песме “Мирише град”, имаћете прилику да сазнате у следећим редовима.

Колико ти је у каријери значило то што носиш тако сродно име и презиме, Илија Илић?

Сигурно да и тај детаљ даје свој допринос приликом скретања пажње јавности. По мојим сазнањима сам и једини Илија на сцени.

Творац си радијског хита „Мирише град“. Можеш ли нам описати како то по теби мирише град у време када се многи жале на велика загађења ваздуха?

Живимо заиста у једном свету, поприлично сложеном за једног уметника и једног дечака романтичних мисли, и у том смислу срећа моја да је песма настајала и пре пандемије и сад еколoшких тема јер заиста под маском и да се шетам у магли, било би надреално да ми рефрен започне тако.

Можеш ли нам некако речима дочарати шта за тебе значи и представља музика?

Све. За мене је то заиста живот јер ако не пишем, онда снимам или продуцирам, ако не то, онда наступам, ако не то, онда уговарам наступе и тако… Надам се да ћу увек имати инспирацију.

Продуцент си једног младог перспективног и надасве талентованог бенда. Какав ти је утисак и колико се пријатно осећаш у раду са младим музичарима?

Сјајна размена енергије и спој искуства и ентузијазма, али и вера да ми то можемо је дало резултат на том мини албуму. Радујем се новим пројектима и још већим изазовима са бендом Негде између!

Кантаутор си и продуцент. Како би упоредио та два начина стварања музике?

Прво је рођен кантаутор који је писао стихове својих песама истовремено са мелодијом, а данас тај кантаутор већ то и аранжира и продуцира у самом зачећу песме, што не препоручујем никако колегама да раде (смех). Наравно, посветим се завршетку мелодије и текста, аранжману, а онда на темељима те неке већ настале продукције развијам и путујем даље у студију док не завршим снимак, ма колико времена требало, понекад и месецима за једну песму.

Поред твојих музичких успеха, сведок сам да си веома посвећен и невероватно брижљив отац детета са посебним потребама. Заједно сте постигли неочекиване резултате. Шта би поручио младим родитељима?

Тата се постаје временом уз дете, за тај утисак крив је Стефан који је поприлично сложена личност! Веровао сам у чуда и проходао је. Сад идемо даље, ка новим циљевима. Свакаквих родитеља има данас, затрпани су разним саветима, али и пословним обавезама, а ја се трудим да сам организован тако да ми је дете на првом месту, а затим све остало и успевам за сад то све да ускладим, односно свесно се и одричем разних послова као и разних савета, трендова…

Осим твога брата Николе који је писац, који су твоји књижевни узори? С обзиром да пишеш песме за своју музику, који су ти песници омиљени?

Уживам у поетским вечерима на пример, то је заиста једна димензија којој се препустим, али признаћу да ретко читам поезију, нека буде то Јован Дучић.

Једна од твојих делатности су и лиценце за музичаре. Има ли назнака да ће на том пољу доћи до уређивања система?

То је један детаљ који прати целу причу око СЕМУС-а (Савез естрадно музичких уметника Србије), чији сам члан. Многе ствари су померене у корист музичара и заиста има назнака да се ту неће стати и да ћемо створити сви заједно бољи систем.

Како видиш младе на музичкој сцени данас и због чега је младима данас много теже да се истакну?

Када имате на пример прилику разговарати са музичаром и размените енергију и речи које се дешавају, у моменту тог контакта ви много боље и вреднујете и разумете његов рад. Физичким одласком на фестивале, наступе, али и пробе, сам чин путовања у друге градове, млад музичар боље разуме свој позив. У том смислу, мреже су озбиљан невидљиви тег младим музичарима. Поред мрежа, свакако да је реткост данас имати аутентичне називе песама, звукове, па и саме наступе, спотове јер је заиста много тога већ виђено. На жалост и наша земља је прихватила капитализам. Најслушаније радио и телевизијске станице искључиво траже новац да би уврстили вашу песму на плејлисту и то је огроман проблем за све, а младима поготово, а и на ту тему држава би морала да има стратегију заштите српских аутора и извођача уопште што пре јер, колико сам упућен, чак и капитал те станице износе из земље, а да не причамо о културној штети. Такође и свест људи морамо подићи, у смислу ових сазнања и подршке правим вредностима и на том морамо да радимо сви заједно.

Да испред себе имаш групу управо свршених студената музичке продукције, који крећу у неизвесност коју носи тај животни позив, којим речима би им се обратио? Која је порука младом продуценту?

Да живе једно време са снимком, пре него га прогласе коначним.

Коју књигу би препоручио нашим младим читаоцима?

Нека буде овај пут : Момо Капор – „Конте“.




Интервју водио: Милан Ћосић

Посета: 200