Ових је дана, у портабл уредништво портала Поента, свратио бјелобради старији човјек (није Љубомир Симовић ни Горан Бабић), на шољу чаја са окусом оскоруша. Згријавши се изнутра, дјед је обрисао бијеле бркове са којих је опадало иње звуком прапораца, оставио нам паковање „Галеб“ чоколаде и паковање новогодишњег издања кафе коју смо и почели да пијемо због „њених“ глумаца, којих више нема, и упртио свој џак на погурена леђа. Отишав у промају – које се грозимо и плашимо скоро колико и повратка Обреновића на власт – оставио нас је нашим пословима. Смишљали смо, наиме, како да вас обрадујемо за Нову годину, божићне и благданске празнике. А онда се чланак указао пред нама, на постојаном тлу наше редакције.

Из џака нашег госта, наиме, излетео је списак жеља извесног Радета Зналчевића, студента – како каже – књижевности, „у постхуманистичкој епоси“. Раде је, између осталог, пожелео да се српска проза спаси и поново стане на ноге на којима је била некад. Како се онај коме је жеља била намењена не би малтретирао, Раде је оставио и конкретна упутства (напослетку, можда прималац и није упућен, као интернационална западноцивилизацијска медијска личност, у токове књига на српском језику), а ми смо искористили прилику да списак крадуцнемо, и поклонимо вам га за Нову годину, срећне божићне и благданске празнике.

Ево шта је Раде Зналчевић пожелео (минус формални део инвоцирања примаоца списка жеља), у целости:

  1. Да Филип Давид да интервју чији повод није годишњица Борислава Пекића или Данила Киша.

  2. Да Градимир Стојковић напише књигу Хајдук у Сплиту.

  3. Да научимо разлику између Срђана Ваљаревића и Младена Срђана Воларевића.

  4. Да Ден Браун пристане да постане амерички Вања Булић.

  5. Да Горан Скробоња напише еротски хорор роман у наставцима.

  6. Да Драгослав Михаиловић напише књигу Цветање покондирених тикава, о томе како се Љуба Шампион враћа у СР Југославију и одлази да погине у рату у Босни, суочен са пљачкашима беле технике.

  7. Да Владимир Арсенијевић направи „Крокодила“ за младе који отклањају досаду и летаргију и досаду и летаргију и досаду и летаргију, који ће се звати „Крокодокодил“.

  8. Да Ивана Димић напише наставак серије Мој рођак са села, и да Драган Јовановић пева нову староградско-народњачку, јер не можемо више да слушамо „Ружо, румена“ кад скупимо два сома па цевчимо шприцер суботом у кафани „Роман јегуље“.

  9. Да Светислав Басара прими трећу дозу контраендорфина и да, како бисмо га одобровољили, језик Лукијана Мушицког буде проглашен за стандард, а сви споменици Вуку Караџићу порушени, те да се у Бајиној Башти отвори лечилиште за романтичаре под именом „Гаврило Хранислав“.

  10. Да Владан Матијевић напише трећу, измењену верзију дебитантског романа Ван контроле.

  11. Да Сава Дамјанов напише књигу о добу када је носио нижи црквени чин.

  12. Да Марко Видојковић напише књигу Кратковидост.

  13. Да Јован Дучић објави други део Блага цара Радована, појела инфлација.

  14. Да Милан Ружић издаје Народ за издавање у облику Телефонотеке.

  15. Да Давид Албахари напише роман о могућности писања романа.

  16. Да Јелена Бачић Алимпић објави Рингишпил у златотиску, са калиграфском посветом ауторке, на хартији из 16. века, чуваној у подрумима штампарије Црнојевића, лепљене сузама њених читатеља и читатељки.

  17. Да Слободан Владушић напише наставак Омаме, под насловом Је, је, је, је, где говори о томе како Црњански тражи Марка Ристића по Београду, да га бије због „Три мртва песника“.

  18. Да Душан Ковачевић напише роман о томе како су Тарабићи преписали Креманско пророчанство од Теодора Теје Краја.

  19. Да Дејан Стојиљковић не убаци четничког мајора вампира Немању Лукића у романе о Косовском боју.

  20. Да Јовица Аћин још боље преведе Кафкину преписку са Миленом, и да зачини мало.

  21. Да Миро Вуксановић напише Семољ амебе.

  22. Да Горан Марковић напише роман Тито у мени: зашто сањам чемпресе.

  23. Да Мирјана Бобић Мојсиловић објави као роман транскрипцију свог разговора са Бранимиром Штулићем Џонијем на 3К почетком деведесетих, који је скинут са интернета и чува се у подрумима Ватикана.

  24. Да Радослав Петковић добије све остале књижевне награде, у међувремену настале, за роман Судбина и коментари.

  25. Да Славиша Павловић напише роман о томе како Милан Ракић убива аждаху.

  26. Да Вук Драшковић преправи крај романа Нож тако да одговара филму, јер је бољи.

  27. Да Дејан Тиаго Станковић постане тренер Интера.

  28. Да Владимир Кецмановић напише исповедни роман о својем појављивању у Сенкама над Балканом.

  29. Да Марио Лигуори напише роман о Земунском клану и њиховим прапочецима у Болоњи, када су шибицарили са живим мачићима.

  30. Да Милован Витезовић напише серију и о Вуковим противницима, и да не глуми Мики Манојловић.

  31. Да Игор Маројевић напише роман из перспективе мушкарца.

  32. Да Марко Крстић напише роман о Гадафију.

  33. Да Неле Карајлић напише трећи део, назван Краткоје извјестије о надреализму у Србаља: Оскар, Муфа, Кики и ја.

  34. Да Вуле Журић напише роман из перспективе Петра Кочића.

  35. Да Горан Петровић напише роман.

  36. Да Весна Капор апдејтује блог свежијим текстовима.

  37. Да Никола Маловић напише роман о томе како је Црњански умало убио Растка Петровића јер су се свађали око стила градње приморских улица.

  38. Да Владимир Табашевић напише роман о мостарским данима Миљенка и Мањине пре Сложне браће, у зависним реченицама које не пребацују више од шест речи бруто.

  39. Да Мухарем Баздуљ добије Нобелову награду јер је из Травника.

  40. Да Александар Гаталица сачека стогодишњицу Другог светског рата за следећи роман.

  41. Да Видосав Стевановић стане на чело фонда српско-српског пријатељства “Велика Дренова – Цветојевац”.

  42. Да Филип Грбић напише још један роман са насловом из православног катихизиса. Сугеришемо: Униније, Инок, Појац.

  43. Да Филип Грујић напише Куратог Џонија за блискоисточно тржиште без да мења наслов.

  44. Да Драган Великић да ауторска права за либрето Бриши, бриши сузе с лица, ја сам твоја Иследница.

  45. Да Марчело напише роман без да користи синтаксичку структуру: „Ја нисам …, али …“.

  46. Да Ђевђир добије преостала паковања Жвазбуке.

  47. Да Добрило Ненадић добије сорту маслине названу по његовом Доротеју.

  48. Да Зоран Живковић уђе у лектиру у наставним плановима свих бивших португалских колонија.

  49. Да Стефан Тићми шатрира и име.

  50. Да Слободан Тишма објави Quattro Formaggi, за вегетаријанце.

  51. Да Милица Вучковић преживи угануће ноге.

  52. Да Радован Бели Марковић изда књигу песама.

  53. Да Лана Басташић напише наставак, Зечји паприкаш, са синхронизацијом „Хосенфефер“.

  54. Да Лука Трипковић напише Белу књигу, са Стипом Шуваром као главним јунаком.

  55. Да Владимир Пиштало напише књигу контраесеја, Значење Бетмена.

И, оно што је било прецртано, али свакако уважавамо (као и сви поштени приређивачи рукописа и преписке), јесте:

56. Да Миломир Марић напише Децу самоуправног социјализма и неправедних и ничим изазваних санкција.

Млади г. Раде Зналчевићу, ако ово читате, знајте да сте побрали симпатије свих чланова нашег уредништва,
те да рачунамо да ће се оригинални прималац овог списка вратити и Ваше жеље испунити, све по списку.

Уколико не, пак, увек је могућа опција да се Ваше жеље саме прочитају и испуне.

Our hearts go out to you!


Текст објављујемо у знак сећања на стотину година од рођења Добрице Ћосића, и четрдесет година од смрти Мирослава Крлеже. Остаје жал за трагичном смрћу Драгише Васића, који је једини имао рукопис crossoverа Катића и Glembayевих, насловљен Корени блитве.


На ово нас је писмо надахнуло дело књижевника Милорада Грујића, који је, историјске 1989. године, у првом броју часописа Писац, објавио одломке из дневника Добрице Ћосића.

Посета: 382