Недавно смо се дотакли теме Париза из угла сликара из Србије. Можете ли људима који ће читати овај интервју објаснити које је боје Париз?

Могу. Париз има боју сплина. (алузија на Бодлера)

Знамо који проблеми утичу да велики број младих данас напушта земљу. Шта је то што је Вас навело да се отиснете пут Париза пре тридесетак година?

Има и више од 30ак година. Први пут сам отишао ’72. године из чисте знатижеље и жеље или потребе за променом. Пре 30 година сам отишао зато што нисам желео да учествујем у злу, за које сам наслућивао да ће се десити  и у распаду земље коју сам доживљавао као своју домовину. То тада још није почело, тек су биле благе назнаке. Пошто сам знао шта ми Париз може пружити као уметнику, њега сам одабрао.

Једном приликом рекли сте да Вас Нотр Дам превазилази. Постоји ли нешто што Вас превазилази у Вашем родном Србобрану?

Постоји. Пејзаж и амбијент равнице у којој се налази Србобран. Зато је сада и сликам.

Миливој Љубинковић – Нотр Дам

 

Којом бојом бисте описали Нови Сад, којом Србобран и зашто?

Боја, пре свега, има један психолошки аспект. То је више церебрални однос према граду. За Нови Сад бих рекао да има роза боју, као шлаг од малина, а Србобран ми има браон боју, која увек у мени изазива тугу.


Чини се да пре деведесетих није било довољно боја које би могле да искажу раскош младих уметника. Како Вам се чини данашња ситуација?

Деведесетих година уметници су кич доживљавали као средство за изражавање, а данас млади уметници кич доживљавају као начин и смисао живота. Рекао бих да данас недостаје комуникација младих уметника са светом, као и недостатак литературе, часописа, информација, и то се види, а да не говоримо о доласку уметника из иностранства код нас.

Памтите нека времена када су нека легендарна књижевна имена крстарила Новим Садом. Када ће поново Србијом крстарити имена која улазе у уџбенике и читанке?

Мислим да ће много времена проћи док не схватимо у којој држави живимо, без обзира на појединачне разлике. Гледајући целокупну земљу, мислим да нам скоро неће доћи неко од тих величина. Не мислим да ћемо скоро видети ни неког из наше средине ко ће доћи на ниво Селимовића или Киша.

Има ли назнака да би публика могла да очекује Вашу изложбу у Новом Саду у неко скорије време?

С обзиром да сам имао изложбу сад, у мају месецу, мислим да ћу сачекати са излагањем у Новом Саду једно две године.

Постоји ли дело које сте насликали и на које сте највише поносни и зашто?

Не постоји. Једино што постоји су жеља и тежња да то остварим. Немам ту врсту односа према својим сликама.


Ако слика вреди хиљаду речи, колико онда вреди реч?

Хиљаду слика.

Да испред себе имате групу управо свршених студената сликарства, који крећу у неизвесност коју носи тај животни позив, којим речима бисте им се обратили? Која је порука младом сликару?

Рекао бих им да прате и слушају само себе.




Интервју водио: Милан Ћосић

Посета: 150