СЕМИНАРСКИ РАД

Волим те као писање семинарског рада
Скупљам податке, проучавам литературу
Изучавам нешто ново – пресвлачим нешто старо
По стоти пут понављам што је откривено
Цитирам, парафразирам, украшавам фусноте
Times New Roman си ми ти, јер времена су дошла да будеш део мог романа
И број 12 је твој магичан број, проред 1,5
И моја могућност и жеља сваког професора прегледача семинарских радова
Толико те волим да од тога правим науку
Тражим израз да достигнем врхунац
Да дођем до закључка, да поентирам ко Јокић
И онда се заиста појави Јокић, wannabe Јокић
Купи диплому (семинарски рад?), купи твоју љубав
Купи моје писаније што једино поред тебе сам волео
Увек иста прича, заплет и кулминација
Семинарски рад постаје моја мука
Испостави се да нисам имао довољно литературе и закључак није релевантан
Апстракт: могао бити бољи
Наслов дела болдован у курзиву
(надам се да ћеш бити болдована после Јокића)
„Колега, требало је више да се потрудите“
„Јесам, али…“
„Довиђења, колега“

Толико труда ни око чега. Око ничега???
Ничега нема, како почети, како завршити?

 

– ОНА –

– данас је Она умрла.

Залазак сунца – после толико векова –
– и неколико тренутака –
трептај Ока – не може да види –

нико не плаче – пошто Суза нема
– нико не жели да види њену смрт –
нико не може да живи своју смрт
– јер умрла је данас –
наочиглед свих и присуства никог.

Умотана у поњаву од метра,
Стиховима затрпавамо тело,
А слогови растављени – за тестамент –
ништаван – туку се –
наочиглед свих и присуства никог.

Ожалошћени једанаестерац – фудбал – пенал –
лајв стрим сахране њене –
– не гледа нико – кад доступна свима постаје
– на сахрани њеној – ни строфа не плаче
само Она – мртва –
– затурена – негде – на полици – бедна – распаднута – остаје –

наочиглед свих и присуства никог.

 

РАЗБУДИ ПОНОЋ

Ниоткуда кренули су ветрови да милују твоје косе
Ваздух кроји влати њене у овој свежој ноћи
Летњој, када дан је ноћ неподношљива и спарна
И колико год сунца се нагледавали
Принуђени смо да бежимо од јаких УВ зрака
Тако да си једини мирис ти, који ме удаљава од депоније
Мирис и опојни зрак који не може да изазове црвенило коже
Чак ни црвенило мозга
Лако својим осмехом разбуђујеш и распамећујеш
Све што може нежно бити и што нежности нема
Наизглед хладна као политичка карта из осамдесеттреће
А у ствари, ниоткуд, померају се тектонске плоче
На тим мапама, тачно у поноћ и у освит зоре
Руши се Берлински зид, распадају се СССР и Југославија
И нагло јача Европска економска заједница
Ни на трен не би помислила на ове ствари
Толико окрутне и снажне, за тебе су безвредне хвала Богу,
Баш због тога што украшаваш ову ноћ
Чак и када мораш да исправљаш сваки слог и почетно велико слово.
Ноћ тада постаје дан и бесконачна песма
На најлепшем језику уз прегршт стилских и граматичких грешака.

 

Посета: 219