Онај ко те је сликао
О теби мало шта је знао
У хаљинама јарких боја
Скромност стидљиво клечи
Тамно небо пред сијевање
Камен погледом положен
Тијело из гроба усправно
Безвољно понизност ужива
Лазаре – изиђи напоље
Син Божији заповиједа
Господе – зар је требало
Прво убити Бога
Па васкрснути човјека
Лазаре – Човјек вјерујући
Цијели живот свој гроб
Са собом носи
У њега не лијеже
Нити га напушта
Као што Пјесник
Цијели живот
Једну пјесму пише
Не пита – зар је требало
Прво убити Поезију
Па васкрснути Пјесника.