Жутилом је закопан траг
пад
покретач мисли увек је точак
труне јесен у утроби августа и побациће га лудост и однеће га вода
и кошуља ми је упрљана тобом зарад тебе и твојих сланих усана и крви бледе попут воде
читав је свет заспао у беди
прозирна самоћа мирише на смрт
попут леда сломио се крај
попут слободе звече прапорци и мисли теку и мастило их не уме обликовати
и бежим и бег је једини пут
и пут је трн и та путања није стаза грешка
остајање
патња
и ми
звецкале су перле попут зуба на хладноћи и носила је лепота плашт од страха ткан
и носила је бога ког сам се плашила и носила је ветар и плашим се ветра јер душа ми је бехар
преко крајолика месечев слап
преда мном кошута умире у тами преплављена
устоличена
закривљена жута линија прекројена црвеним
увек црвеним
на лишћу гримиз спава мирним сном над главом ми лете
попут лешинара
ласте
враћају се с тобом
и односе плаветнилу мене