Носталгија

За тебе је био везан читав један одисејски комплекс
твоји доласци су чудно зазидани у моју кичму
она је пуна вучјег лавежа и сенки приморског дрвећа
бродови су споро одлазили
жена у подножју зидина је радила у башти
била сам носталгична још кад си дошао
ти знаш да болујем од боваризма
и да имам одвратост према концептима љубави
који живе моји познаници
све је чудно и сурово
толико да једва чекам да одеш
знаш ли да немам кућу
све док се не ослободим усађених страхова?

Кућа

Имаш нешто што има моја кућа
чудну материју која ме
не оставља саму
старе букете
цвеће огледала и слике
мрачну борову шуму
само кућа не може да оде
да понесе ствари и каже да жури
чак ни ја не могу да је оставим
поетика тог простора се понавља у сновима
подсећаш на љубичасто цвеће које
обмотава љуљашку
аналогне фотографије са летовања
на којима се смејем
и имам плаву косу
имаш нешто што личи на мир
на баршунати вокал џез певача
моја болесна сентименталност
никад ме неће оставити
личиш на неког са ким бих могла
да чувам пса или засадим дрво
имаш нешто што ми је познато
према чему имам дивљење и презир
можда ти никад нисам рекла да годинама
покушавам да побегнем од куће.

Хладноћа

Ово је најдужи месец у години
и опет пијем премало воде
и опет су били празници само без
људи које волим
стигле су и прве аналогне фотографије
и догодио се непланирани бег из града
и неколико одлазака на гробље
боли ме корење
све моје соли су жедне и збуњене
све страсти утишане док се не приближим мору
не знам како сам пристала
на живот који изгледа као
вечито опорављање.

Планина

Лета су овде била спора
они су устајали рано
они су скупљали плодове шума и изворску воду
овде је брже залазило сунце
овде су разговори били кратки
и снег је падао на цвеће из баште
хтела сам једном да те доведем у овај простор
помогло би ти да идентификикујеш моје живо тело
да разумеш хаотични код мојих мисли
изгледа да се ниста од тога неће догодити
само ћу понети одавде све што могу
и сањати дуже него иначе
распукла кућа у планини је рекла: нисам добро.

Разговори

Последњи пут кад сам преспавала у овом стану
била је врућина и био је јул
живот са тобом личио је на освежење
за уморни мозак попут мог
твоја љубав је страно тело које чудно збуњује моје биће
хоћу кући која није место на ком сам се родила
хоћу да ме напуклине не спречавају да живим
хтела бих и до твог загрљаја
зидови куће су ме убеђивали да ти се вратим.