Ако постоје особе са којима у разговору падају стереотипи о глумцима, ако постоји млада особа која са толико патриотизма и љубави сагледава наше очигледне пропасти, онда је то без двојбе Николина Вујевић. Једна је од глумица из нове генерације о којима ће се засигурно тек причати и писати, те у овој рубрици њене колеге полако заузимају место јер смо мишљења да ако неко носи и промовише праве вредности, онда не смемо остати неми од таквих особа. Једна од најлепших ствари јесте видети онога ко воли свој позив, живи у њему и због њега, чак и онда када не живи од њега, као што то чини Николина.

 

Ако бисмо рекли да овим интервјуом упознајемо пратиоце нашег портала са радом наше младе глумице, а рачунајући с тим да ретко који интервју у потпуности оголи испитаног, можемо ли онда рећи да ако одгледамо твоју монодраму „Нина?“, можемо очекивати дубинско упознавање Николине Вујевић?

Може се тако рећи, иако не могу знати ваша очекивања али свакако је тај сусрет веома искрен, емотиван и надасве спонтан, а неки људи кажу да сам и ја таква, па верујмо им на реч.

Монодрама „Нина?“, са којом си наступила на неколико фестивала и добила награду „Љуба Мољац“, је твој дипломски рад. Какве реакције је монодрама изазвала у глумачком свету, код твојих професора и колико ти је „Нина“ била одскочна даска за даље?

“Нина?” је била и остала цео мој свет, на коме ћу тек да радим и који ће бити моја база. Монодрама је мој први пробој, моје прво суочавање са самом собом, огромно и јако захтевно искуство, које ми је донело много дивних ствари. Чини ми се да је изазвала занимљиве реакције, а оно што је мени важно јесте да сам заинтригирала оне који је још увек нису погледали, а расплакала оне који јесу. Она је свакако била моја одскочна даска и поносна сам што сам истрајала, а много сам пута била на корак да одустанем од ње, јер је сам процес био јако тежак, била сам млада, сама и без икакве подршке. Хвала Богу, стисла сам зубе и ту подршку пронашла дубоко у себи.

Сматраш ли да млади само својом креативношћу и радом на себи могу постићи успех и да ли је осим тога за успех потребно још нешто?

Све зависи од тога какве су амбиције у питању. Моје су да пре свега будем уметник који ће оставити неког трага у срцима других људи, веома сам отворена у погледу својих емоција и јако лако се повезујем са другим људима делећи нека своја искуства и врло радо упијајући туђа. Не интересује ме популарност, нити да изигравам идиота по телевизији зарад исте, трудим се да изградим одређене принципе по којима ће моје стваралаштво бити препознато. Ја не желим да будем само глумица и знам да је предамном тежак и дуг пут који дефинитивно подразумева много креативности, рада и одрицања. Наравно, срећа је увек добродошла, уз мало шарма и позитивног размишљања успех је загарантован.

У једном интервјуу си изјавила да би желела да оставиш трага у Србији. Одакле енергија и порив за такве намере, с обзиром да живимо у времену када млади бирају између опција да оду из земље или да узму „брзу лову“?

Енергију и порив за тако нешто имам зато што сам тврдоглави јарац који не може да прихвати чињеницу да огроман рад и труд неће донети резултате. Мене не занима брза лова, већ трајни капитал у који сам спремна да улажем целог свог живота, а с обзиром да су ми сви чланови породице отишли из земље и оставили ме овде саму, мало сам се заинатила да им покажем да се овде може. Даћу све од себе, ако не иде, најмањи проблем ће ми бити да одем.

Од скоро си становница наше престонице и чланица Југословенског драмског позоришта. Осим тога, наступаш и на даскама Српског народног позоришта и Позоришта младих у Новом Саду. Да ли осећаш да си у процесу личног остварења и са каквом енергијом улазиш на све те сцене?

Звучи дивно, али мораћу да те исправим и нагласим да нисам чланица Југословенског драмског позоришта, иако играм тренутно у две представе тамо. Осећам да напредујем из дана у дан и из представе у представу. Имала сам ту срећу да се након монодраме прилике и пројекти само нижу и сваки је потпуно различит, тако да не могу бити срећнија што се калим на најтежи могући начин и што тежим ка томе да пре свега будем квалитетна позоришна глумица, а онда све остало. Дајем заиста све од себе за сваку од улога и свака има посебно место у мом срцу.

 

Твоји пратиоци на инстаграму сведоци су твоје креативности и једне културне откачености. Колико ти је инстаграм инспирација, а колико директан контакт са публиком?

Ја волим инстаграм, одувек ми је служио као простор за изражавање и истраживање мојих креативних домета. Људи из моје околине ме често критикују због моје поприлично спонтане појаве на мрежама, а ја у томе не видим ништа лоше, напротив. Страшно је што мреже постају наша свакодневица и будућност, али када је већ тако ја ћу се трудити да их искористим на најбољи могући начин. Паметно и креативно.

Управо преко твојих прича на инстаграму сазнао сам да си учествовала у синхронизацији цртаних филмова. Како би описала то искуство?

Обожавам синхронизацију, нажалост нисам још имала прилику да сарађујем са озбиљнијим и већим продукцијама, али већ две године са мојим пријатељима радим синхронизације yоутубе серијала за децу и то ми је јако узбудљиво, а неки кажу и да ми добро иде.

Са Јасерштајном, звездом јутјуба, снимила си неколико скечева. Колико је глума по теби забава, колико уметност, а колико може да буде едукативног карактера?

Глума је управо спој свега тога, мада бих од свега највише истакла тај едукативни моменат. Ако не оплемењује и не отвара простор за размишљање онда и нема смисла. Волим да радим са Јасерштајном, и била ми је велика част када ме је позвао, разумемо се и јако смо лепо сарађивали. Мислим да је он један од ретких на јутјуб сцени који је без обзира на ово помахнитало тржисте остао доследан себи и постао прави пример деци која га прате.

Искуство са снимањем ти није страно. Има ли на помолу можда неки филм или серија?

 

Јооој то ме сви питају, а искрено ево питам и ја све редитеље и кастинг агенције. (смех) Шалу на страну, камера је моја велика љубав и једва чекам да ме загрли и не пусти никад. Док се то не деси, пратите ми сторије на друштвеним мрежама. (смех)

Да испред себе имаш групу управо свршених студената глуме, који крећу у неизвесност коју носи тај животни позив, којим би им се речима обратила? Која је порука младим глумцима?

Рекла бих им да ће најбоље улоге направити тек онда када у потпуности прихвате и заволе себе као индивидуе, не као глумце. И ја то још увек учим, надам се да сам на добром путу.

 

Коју књигу би препоручила нашим читаоцима?

Препоручићу оно што тренутно читам, јер мислим да је вредно, а спој је помало суманут. У питању су: “Астрологија за почетнике” (јер је то дивна наука помоћу које можемо дубље спознати своје биће), а поред ње налази се нови роман Милене Марковић “Деца”.

 

Интервју водио: Милан Ћосић