*
излежавамо се с мраком
док не помиримо све птице
из обезглављеног јастука
ништа у птицама није привремено
да би заборавиле
онда им плавом покажемо хоризонт
расхладимо воду да лепше виде
вода их себи одведе
дубине дубе на глави
бела се плавој радује
планета земља индијски паун постаје
на месту где смо видели слободу
нестали смо

*
мили
да знам одговоре
давно бисмо стигли кући
понекад мислим да је све ово могуће
јер сам свега празна
лепо ми је и кад ниси ту
ближи си ми од вратне жиле
тебе грлим
и када ти окренем леђа
у међувремену
волела бих да преспавамо зиму
да су ти образи увек топли
волела бих да људе који стану уз своју слободу
увек греје сунце
нема везе ако буде зубато
знаће они како да
немир миром умире
ти како си

*
мили
овде квази људи више воле да удишу гориво
и лакше метале
плодна им земља али неполодни прсти
прса напрсла чекић багер оде цајгер
доприноси инвестиције лоше аудиције
плашљивци и лажљивци без стиска
колико ће птица осванути
у њиховим промрзлинама сутра
и хоће ли у миру умрети попити чај
или неког неуморно волети
у међувремну
дишем шуму
и све што има везе са тобом
ти како си

*
мили
живот није леп
када умре мек човек леп
млад месец
када се нешто мора
а ја то нешто нећу
када ниси искрен а волиш
или кад лек кошта онолико
колико немам да платим
да ти одмах буде боље
живот није леп када се подразумева да се волимо
живот није леп када птице између две зграде
не знају да је иза река
да је иза реке шума
иза шуме сунце и боровнице
живот није леп кад ћутиш а уста ти пуна
удавићеш се несрећо
шта је било где те боли
живот је леп када је тих
то значи да сам поред себе
или да ти ускоро долазиш
живот је леп
када знаш да је твоје
све оно што си другима дао
сунце ти твоје
издиши сад све

*
мили
јуче је опет негде почео рат
опет ништа не разумем
опет ће неко да јури дедине пикавце
опет ће неког да боли стомак
јер све из стомака долази
неко више никад неће ни да дође
јер ће рат да га смаже да га намаже
на хлебац крвав врућ
за нашу децу
за боље сутра
нема сутра мили
тамо нам је кућа остала
ми нисмо
ко преживи памтиће кога нема
на дан кад је рат почео однеће му цвеће
донеће му све кућу неће
а ни други спрат
и љуљашку у дворишту
да ту седне и поједе све трешње
ти како си